Otadžbina

О ОВЛИКУ И ВЕЛИЧИНИ НАШЕ ЗЕМЉЕ

5Р7

извршп тако звана тријангулација ., и помоћу познатих страна троуглова, да се дужина лука носредно рачуном одреди. Ово друго посредно и тачније одређивање лукове дужине није било у старо доба познато и тек је новијем времену у део пало, да га пронађе и тиме издигне Геодезију на високп ступањ савршености, на коме се ова наука данас налази.

V! Ератостеново и Позидонијева мерење наше земље.

Прво мерење ступња извршио је учени александрискп библиотекар Ератостен још ире више од 2100 година. Он се при томе за мерење средишног угла послужио справом Скафијон, сл. 5. , а то је проста полулопта која је по унутрашњостп својој на ступње подељена била и у средсреди свјој и гномон имала, као што ова слика показује. . Кад је скаФијон хоризонатно нег- / де намештен и сунчаним зра- 1 цима С пзложен. онда гномон баца од себе сенку и с њпме може да се измери угао који је сунчевој зенптној даљини X ш С (ако под С сунце разумемо раван. С овом иростом справом овако је Ератостен дошао до прве вредностп за величину земљину. Он је опазио у време летњег Сунчевог поврата и око подне у вароши Сијени (у горњем Египту да Сунчани зраци падају у један бунар тако, да су га са свим осветлили, п Ератостен је закључио, да Сунце за то место стојп у зениту, дакле да се налази у продужењу полу пречника земљиног 0 — Сијена — С. У исто време, у своме месту Александрији А . нашао је он СкаФијоном.

Сл. 5.

ОТАЏБНИА КЊ. XXI СВ. 8 \.

38