Otadžbina

О ОК.ШКУ II ВЕ.ШЧШШ НАШЕ ЗЕМЛЕ

599

узео да Александрија и Снјеиа леже на једноме пстом меридијану, тачно упоређење ових резултата није ни могућно, јер немамо поузданих нодатака о томе, шта је управо једна Стадија, па и колпка је она по дужини била. Осем овога, сва ова мерења као што се и на први поглед види, била су више од ока а основана су на казивању караванских путника и морских лађара, који су податке за одстојања између Александрије и Сијене, Александрије и Родоса, Ератостену и Посидонију дали. Карстен држп. да је Стадија дужина пута нри олимпијским играма, и да је могла износити наших садањих 185 метара, и ако би ту једпницу мере усвојилн. онда би за обим земљин добили ове вредности : ио Ератостену : 46.250.000 метара по Хгшпрху: 46,620.000 метара. по Посидонију : 44.400.000 « а доцније по Посидонију и Птоломеу : само 33 300.000 метара ; Према свему овоме дакле, тековина класичнога доба састојала се у овоме : зе.мља ]е округла и неиомична лебди у овоме космичкоме простору и њен обим износи између 33,300.000 и 46, 250.004 метара.

VII. Застој и назадак у нашем сазнању. Па да су и за ову скромну тековину за времена сазнали народи што жив.ваху западнпје, од места где је она стечена, којп зна како бп данас с развпћем нашега сазнања стајало ; али ми знамо да је у историјп наука наступила п за дуго владала велика тама, која је са нестајањем грчке н римске незнабожачке образованости започела. и тек тада ишчезла. пошто је дугим и жестоким борбама владавина хришћанске вере осигурана. За све ово време, које готово цео средњн век обухвата, беше све знање и сва наука огранпчена на само свештенство и нас би само далеко одвело. кад би и ле38 -