Otadžbina

О ОБЛНКУ II ВЕ.ШЧИШ1 НЛШЕ ЗЕМЉЕ

601

земљом, што је за ову периоду веома карактерно: — све сами анђели звезде воде и руководе, па да и о промени дана и ноћн бригу воде. Ови накарадни и назадни појмови ширенп су и проповедани опет само онима радозналима , који хтедоше да разбирају осем за се , још п за оно, што се на први ноглед, не види п не схвата; а разуме се по себи. да су у извесном смислу онога времена најзаслужнпји били они, којп ни о чем и не разбијаху главу, и који само о себи и своме вајноме ја бригу водише, — ј е р. веома велика брига, особито о питањима овакве прпроде и није била богу угодна. Птоломејова математпчка синтакса која је по налогу Калифз. Ал-маму -а и на арапски преведена и под именом «Алмагест-а» позната, покрену истина Арапе на мерење ступња, и онп у равнпцама Тадмора и Спнчара у години 827. после Христа, подељенп у две групе математичара и ФилосоФа. мерише са летвама у правцу меридијана, и то једни у правцу идући Северу, а други у правцу идућп југу све дотле, докле не опазише да се северњача за један ступањ издигла, односно за један ступањ спустила. Том приликом добише арапски научници за дужину једнога ступња 56'75 арапских миља, а за величину земљинога обима: 20'430 арапских мчља. Али п овај резултат није се могао корисно употребити, пошто се не зна ни колика је арапска миља била.

VIII. Коперниково и Кеплерово доба. Од овог времена па за 700 година, не уради се ништа, што би и налик на опредељење земљине величине било и тек кад се славно дело Коперниково у години 1543. о кретању небеснпх тела појавн. иочела је дотадашња инерција уступати место кретању и раду, — јер земља, коју је Коперник онако смело пустио да кружи у овоме космичкоме простору, повела је све у напред.