Otadžbina

'6 -2 ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРБИЈУ су дошли Београду у помоћ, протезала су се од Саве па до Дунава : она су саграђена од земље и обложена корпама, и личила су на какав нов град. који је чувао да се не може да дође лако ни у варош а ни у правп град иза ње. С особитим душевни.м расположењем гледао сам богомоље у Београду, у којима се сада врши служба јединоме и истинитоме Госиоду Богу и успоставља хришћанска вера. До скора, био је Београд легло мухамеданства, хришћанске цркве биле су обесвећене и претворене у скровиште стида и срама турског. а сад, хришћански Београд почпње опет да цвета а његове цркве почињу опет да добнјају стару своју светост. 0 празнику Вазнесења Господња : 4 Јуна (24 Маја 1719; бнла је свечана служба Божија на којој је била сва православна, хрпшћанска. београдска општнна. Службу је служпо свети отац. гроФ Ернест Тритенбах из Домбена, прелат посланства. у храму Свете Тројпце, а иосле службе говорио је пскупљеноме народу. красну беседу, један свештеннк из реда Језу, упућујући га на богоугодан живот и побожно празновање овог светог празника. У Београду, нпје било у ово време, Турака. који бп живили ту стално. Вндео сам само једног занешеног дервиша, који се је још врзао ио Београду. То је нека врста турских свештеника, који се, кад се моле Богу, окрећу око себе и љуљају час на једну час на другу страну. Овај је дервиш готово полу го, живп под ведрим небом, ранп се биљем и корењем које кува у бистрој води а и не ппје ништа сем воде ; по ваз дан тумара но варошн не гледећи у никога, говори сам за себе, не проси, ал прима молостињу кад му је ко, сам, понуди ; жпвп обичио у пољани под градом у некаквпм чешљугама, пуши, кува ручак , молп се богу и броји