Otadžbina

646

НЛШ ИРИВРЕДНИ ПРОГРЛМ

на тим радовима стечеиа и познавања земље могла бити корисно употребљена. У детаљно прорачуњавање трошкова око ових послова није се Министарство могло упуштати једно с тога, што величина Србије није тачно одређена а друго не зна се ни број парцела у Србији и што је Србију због велике диспропорције између обрађене и необрађене земље тешко поредити са другим културним земљама. За оцену ових трошкова узето је за основицу да Србија има 48.000 квадратних кнлометара и да је од тога под разноврсном културом 18.000 квадратних километара. Осим тога узето је у обзир и то, да ће већина чнновника, који на томе послу раде, бити редовно плаћена из других земаљских извора, а само нарочиту накнаду добијати из срестава за катастар. По мишљењу Министарства, створеном на овим површним датима, треба за ове радове приближно дванајест мнлпона динара. Ова срества добила би се наплатом од притежаоца имања. који би не само тиме добили тачан премер њиховог земљишта и њихово увођење у баштинске књиге, но и тапије. и на тај начин једном за свагда били стално утврђени у својпм поседима п спречиле и скратиле се парнице око граница, које су постале правп каламитет за земљу. Ова наплата имала би да се удеси према величини парцела, њиховом положају, Форми и квалитету и Фактичким трошковима државе, која из овога посла не треба да тражи никакве новчане добити. Министарство је у закону о комасацији земљишта изнело неке норме плаћања и држи, да би се њима могли трошкови подмнрити. Плаћање ово могло би се распоредитн на онолики број година, колико ће трајати премеравање и било би према томе врло неосетно. Наплата ова могла би се одма још при почетку триангулационих радова отпочети: како држава не бн морала из своје касе авансирати нужне суме до почетка детаљних радова, што би за њене финанснје било незгодно, или би морала прибећи зајму, који