Otadžbina

КЊИЖЕВН11 ПРЕГЛЕД

Ту су наведене свега две -силе. Прва је средотежна. (центрнпетална, радијусна, по полупречнпку), а друга је средобежна или замајна (центриФугална, тангенцијална, по днрци). Зар је центрифугална. сила то исто гпто и тангенцијална ? Зар и центрифугална сила дела правцем дирке? ЦентриФугална сила дејствује правцем полупречника, и то у правцу од центра — једнака је, а по правцу супротна центрипеталној сили. Тангенцијална сила није то исто што и центр петална ; прва има правац тангенте на тачку пута, у којо.ј се тежиште тела налази. Према овоме што је г. писац рекао о силама централног кретања, доследно је — и ако је неумесно — што у опште вели: Ђ И овде две силе слажемо у једну иомоКу иаралелограма сила." Кад је г. Бор. Бог. Тодоровнћ напред само две силе навео, онда је доследно, што није доцније ни именовао, које две силе слажемо по паралелограму сила. Разуме се, да би морао пменовати те две силе, да је г. писац напред набројао три силе, т. ј. да није неумесно навео центрифугалну силу и тангенцијалну силу као једну исту силу, већ да их је разликовао као две разне силе. Ове белешке г. Тодоровића неумесне су и за то, што није могу&но конструисати иаралелограм сила из центрииеталне и центрифугалне силе — из двеју једнаких сила, што дејствују на исту тачку (тежиштс тела) у супротним правцима. Као што напоменух, центрппетална и центрифугална сила утичу на тело у свакој тачки пута истина по полупречнпку или радијус вектору, али узајамно супротним правцима; дакле кад је центрипетална сила радијусна — Ђ ио иолуиречнику ,« онда је и центрифугална сила радијусна — „п о иолуиречнику ® правци су им само супротни. Г. писац је навео, да је само центриаетална сила радијусна. Упореди 1)г. С. ВаепШ, Гећгћисћ с!ег РћузЈк, стр. 64.; МпИег-РоиИ1е1, Рћувхк I, стр. 158. и 154. 40. 11а страни 44. находи се : „Особине течних тела. 1. Покрет.вивост честица, немају облика а имају запремину.® Течности имају увек облик суда у коме су. Ако је суд озго отворен, или ако течности не испуњавају цео суд, онда оу озго ограничене хоризонталном површином. Дакле не стоји то. да течности у опште немају об.шка. Са свим је друго, што течности немају самосталан облик, што простор, који течности заузимају, зависи од облика чврстих тела, која тај простор ограничавају — што зависи од облика суда.