Otadžbina

ТЛКОВСКИ ГРМ

ске војоке, и почев од најмлађе и најплашљивије учитељице, која са трепетом први пут ступа у сеоску школу, иа до највиших државника. којима је срећа и част ове земље поверена. Али у граду томе и под заставом том има гарнпзон. Окружен опасностима као дебелим таласима неуморнога мора, он не сме да се умори ни за један тренутак. Борећи се с ванредннм тегобама, он ваља да нађе негде изворе за надприродну чилост своју. Бранећи се од напада и отворених и мучких, од наиада јавних непријатеља п лажних иријатеља. он има потребу да срце своје крени јунаштвом које не зна за очајавање. Некада се народ српски — јер ко бп други и могао бити гарнизон у граду српске самосталности и под народном српском заставом — некада се велим народ српски у тешкој својој борби, крепио историјом својом у песмама својпм. Борба, коју од векова за своју самосталност води, није ни мало лакша данас него што је била; у будућностп она може још и тежа да буде. Потреба је да се духу народном даје нова храна у замену за ону, коју је несмама изгубио. Потреба је да му се у нрошлости потраже заборављенн узори јунаштва; да се пронађу ако не успеси а оно напори да се успе ; ако не докази да је народ српски умео свакада н све да добије, а оно докази да је свагда готов био да све жртвује. Нотреба је да се на видпк пзнесе да је народ српски могао царство изгубити. али да част и име своје изгубио није. Потреба је да овај народ, који је у својој поезији налазио своју исторпју, данас у својој нсторпјп нађе пзворе за своја поетска одушевљења на тешкоме и сухоиарноме путу дужностп. II кад кажем да све те потребе ваља Академија да нампрује, онда у једно казујем п како је велнка и лепа служба, коју Академија има да вршн народшш задатцима изучавањем народне исторнје ! II како је племенита служба истини! Истине се не треба бојати. Она не може да компромитује морални уплнв