Otadžbina

102

ТАКОВСКИ ГРМ

осети како једино могућна величина људска лежи само у самопрегоривом вршењу дужностн нрема отаџбини. тај треба да иде под грм таковски Тај је грм и храм и олтар и проповедник. Тек под њим може човек себи да представи прнродност и поетичност вере друидске. Кад вам иремеравања стручних шумара потврде да Гр.чу Таковском има преко шест стотина година, како да се не поклоните томе још живоме створу, којп је своје младо доба живео у доба славних Неманића. који је живео и нреживео четири века и доживео да се под њим развије и од њега по Србији понесе застава народнога ослобођења. Већ као стогодишњи грм он је нодизао своје моћне руке к облацима да из њих хвата муње. када је Душан Силни живео и радио на великој српској мисли, када је Душан своје муње бацао и на север к Београду н на југ к Солуну, н кад се светлост славе његове иросипала преко сињих мора и алпијских гора до у лепу земљу провансалских трубадура. На грање таковскога грма могле су падати орлушине, које су једнога дана у четрнаестоме веку. кружећи високо у зраку, гледале како се Душанова војска на Цариград креће. Под његовим се хладом могао одмарати са својим оружаним пратиоцима по гдекојн властелпн који је следовао патетичном гласу кнеза Лазара да се дође на бој на Косово. II ко зна да на његово грање нису падали вранн гавранови са Косова поља крвавога ?! Шта је живот човеков, шта је живот држава п царства људскнх према животу оваког једног раста ? Како нам џиновско величанство природе страшно импонује овакво.и биљком једном?! Како се његова достојанствена мирноћа и његово мирно достојанство не дају пореметити ни шумом стварања ни праском пропадања краљевстава и царства! На прстеновима овога једног стабла могу да се броје све године српске прошлости од тринаестога