Otadžbina

ТЛКОВСК II ГР.М

103

века па овамо! Могдо би се казати, да се у хладу овога грма родила Немањићева династпја и у хладу љеговом сном смртним. уснула; у хладу су се његовом родиле крал>евина и царевина српска, развијале се. опадале и нале, а раст је наставио да живп п живећи да се ширп и у висине диже. Кад на то мислим чини ми се, да шуштање лишћа његовог није друго него тихо смешење без злобе, али не без ироније, на сујетност славе света овога! И опет, кад вечност и непроменљивост закона природиних прогута велнчанство овога џпна шумског, кад се импозантна мирноћа његова застре хладном ммрноћом гроба, онда ће се грм таковскп помињати не по величини својој, не по велнчанству и достојанству своме, не по дубокој старости својој, па ни поетичности младостн своје, него једино по славном и неумрлом делу које је слаб један смртни човек просто само пз осећања љубавп и дужности својој према отаџбини извршио. II ако има шта што се према лепоти и величпни природе може ставптп као нешто што томе одговара, ако у нејакоме срцу човечнјем има нешто што сећа на елементарне силе природине, ако у грешној души човечијој има нешто свето што даје мислитн на светост небеса. то је — лепота љубави и светлост дужностп људске према отаџбинп. То су она два чиста крила којима је једино могућно да се смртнп човек внјне да своје име међу звезде запишс. те да се са славом помиње докле тече сунца и месеца. Господо Академици! Србпја данас слави помен дана у који је Мнлош Обреновић иод таковским грмом развпо народну заставу. Може ли Академнја да се на овоме своме свечаном скупу не придружи тој слави народној ? С тога нека данас не само дужност наша него и љубав наша узвпкну: Слава родољубљу Мплоша Обреновића Првог! Слава Цветима народног ослобођења!

ј^ЕД у^ИЈАТОВИЋ.