Otadžbina

РПГЛ 113 ФЕРЕ

105

једничку борбу за отаџбину и слободу; та мисао иикад иије била тако жива и поиуларна као данас. Ригина последња реч «ја носејах а жетеоци ће доћи« 1 ) обистинила је се и у толико, у колико , данас, све што је паметно и родољубиво код Срба, Грка, Румуна, Бугара и Арнаута, мисли како је Рига мислио и жели што је и Рига желео: да народи балканског полуострва договорно и сложно, поштујући узајамно сваки сванога ирава и особине , радв на делу ослобођења и уједињења. II ако је ова мнсао велика и важна; ако је та жеља разложна; ако је истина, као што и ових дана један српски искусан и мудар државник писа: «да је савез међу народима балканским за одбрану њихових заједничких интереса . ирва н последња реч иолитике коју они могу и морају имати како у садашњости тако и у будућности» , 2 и да „у заједничком раду и савезу" — како мн недавно писа поштовано иредседнпштво грчког друштва Псточни савез 3 — лежи јединствено и поуздано решење источног питања»; онда је то само задовољавање осећаја захвалности, ако се сећамо онога човека који је живот дао за мисао која нам је сад свима тако мила; и ако, у мислима , по светом гробљу народних јунака потражимо и оно место на које је канула крв великог јунака из туђине. Рига се родио у половинп прошлога века по некима нзмеђу 1751 п 1753 год, по некима опет, 17(10—1762) у Велестнну, варошнци у Тесалији, удаљеној 4 часа од Вола. Та је варошпца. на месту старог града Фере, па се зато и Рига називао Велестинцем и Ферејанином. 1 1 Ћ(<о 'еоле^а, 'сд/орт<и а'Лсн ра 1}епЈои<и 2 ! Жао ми је што ми ннје дозвољено да кажем право и\:е ппсцз брошнре, 1,а Репт§и1е Ва1каш^ие Рапз 1889. 3 ) То родољубиво друштво има свој централни одбор уАтинн, О еу КЕРТрмод ЕтјЈ./.оуо$ АгатоАттјд , Оџоотсоу$1а$. Нредседшш му је г. Леонид. Булгарис народнн посланик. Оно ради својим органом и преписком с' људима из свнх балкаи. племена на снремању споразума међу народима балканског полуострва за заједннчки цолитички и културни рад.