Otadžbina

РИГА ИЗ ФЕРЕ •' 1753 + 1798. Хд. Пад д и I јј о с ЈЕг1Тоџо( Вшудиџи'. го> ио^дсџог Рцуи Феди/.ог 1 . Е>> А&цгасс 1860. ЛгигЈтиТсод ]У. Т о v б и Нси п идиА/.гјЛи , гоџ II. Е\ -Адгј1870. Тео>ду. 0 ео(р *Лос Вмудифкх Ргјуи тог> Фецсиоч ЕУ Лиее^аац 1887 Пи п и о д гју о п о v л о с /огор. т. екХ. е&\>оус то/л. Т. Ег А!)г\у. 1888. Ја сам изабрао да говорпм о једном човеку , који својим рођењем п језиком нрпиада Грцима; својом смрћу, Српима; а својим мислима н радом, свима народима балканског иолуострва Било је време , и то не давно , кад су у Београду многп зналп за пме Риге пз Фере; кад се у српским кућама доста причало о једном необпчном , младом Грку који је тамо. на бедему градском или на обалп дунавској поред куле Небојше, мученички алп храбро погинуо за слободу балканскпх хрпшћана, п кад се по неки стих његове револуционарне песме, или по нека срчана и иатриотска његова изрека дошаптавала од старијпх млађима. Данас се у Београду нико впше не сећа Риге и ње _ гове смрти. Ваља да је тако морало бити, да у памћењу нашег народа велики туђинац уступп место оном небројном ннзу домаћпх мученика пз чије су крви никле наша држава и слобода; али мисао за коју је Рига погинуо. која је, у годинама пред уотанком у Србији. п доцнпје, пред устанком у Грчкој. у пиндаричким његовим стиховима одјекила по врлетима балканских планина п скликтавала јунаке свих различннх племена на заједнички рад, и у за*) Јавно предавање држано у дворанн Вел. Школе 19. 1\'арта 1889.