Otadžbina

112

РИГА 113 ФЕрП

сивата та тужна сцена. Францески пнсац Рајбо 1 прнча, како су Рнга и његови другови узалудно преклињали аустријску власт да их не издаје дивљим Турцима. но да их сама убнје, те да бар кости оставе у хришћанској земљи. Београдски ггаша хтео је те људе иослатп у Царпград. али су наваљпвање Аустрије а још више вест да је Пасваноглу, чувши за судбину свога пријатеља, Рнге, п очекујучи да ће бити сувим, послат у Царпград, био заузео путове н теснаце балканских планина у намери да га ослободи. изменили ирву мисао пашину и ускорпли смрт тих људи. II док је још дуго, човечно осећање Европљана тражило утехе у различним нагађањима п причама о бегству Ригином из каземата београдског града, Рига је већ био убијен, с' његовим друговима. прп крају Маја 1798 године. Један дужи допис из Земуна, печатан у Аугсбуршким новинама у Јуну месецу те године, разбио је сваку сумњу о судбини великог родољуба грчког. Цео је Земун био изашао на оно острво спроћу града и био очевидац кад је Рига, на Дунаву. из пушке убијен, Осем Пасваноглуа, и паша од Јањине. Али паша Тепелински, желео је да ослободи Ригу и другове му. Он је писао паши београдском и тражио да му преда те Грке, обећавајући. да ће их он, кад се већ не може због Пасваноглуових заседа правим путем из Београда нћи, послати у Цариград. Али-паша је се већтада носио мпшљу да се отргне од Султана и рачунао на помоћ Грка те је за то желео имати при себи човека од гласа и уплнва као што је био Рига. Писмо Али-пашино стигло је у Београд истом после смрти Ригине. Рига је погннуо у својој четрдесет петој годинн Грчки скулптор Косос који је годнне 1861 био дозват из Цариграда у Београд да изради лнк кнеза Ми-

1 Кауђаш}, МетоГгез зиг 1а Огесе Рапз 1825.