Otadžbina

РИГА ИЗ ФЕРЕ

113

лоша испитивао је о приликама смртн свог великог земљака, и срећаи је био, да је наишао на једног старца. Турчина, који је био баш апсанџнја Рпге и његових другова. те да по његовоме причању забележи нешто о по • следњем часу Ригнном. <(Запове1)ено је било двојици џелата, да поубијају иза градске капнје на Дунаву једног по једног од везаних другова. «Кадједошао ред на Ригу» прнчао је апсанџија и џелат Кососу «друг мој био је неразмишљен. да одрешп десну руку везаноме н да на њој остави беочуг и мало ланца. Кад је се сагнуо да му одренш н једну ногу. Рнга га је десном песницом лупно и оставио га мртва на месту. Ја сам у дрктању отрчао да кажем то што се : Ј Г)ило старешинп града, и овај је одмах послао војника да Ригу из по даље пушком убије .» Нешто друкчије прпча о Ргочшој смрти његов друг и најстарији животописац, Перхревос. Он вели да су другови Ригини подављени у Дунаву а да је Рига убијен и:; пушке у казамату па му тело. после, избачено у реку. Последња реч Ригина по причању Турчнна и Перхревоа била је : «Тако умиру џпновп : ја посејах а доћи ће жетеоцн.» Другови Ригини, који су с' њим издати Турцима и с њим заједно мученички изгинули за слободу свог племена и других народа балканског полуострва, били су: Евстратије Аргентис. Димитрије Жичанин и Антоније Короњанин из Трста на ког је Рпга био из Беча послао сандук с' писмима што је тршћанска полиција ухватила. Петоме родољубу н другу њихову. чија је крв. такођер, оросила нашу земљу, на жалост не зна се име Глас о смрти Риге и његових другова прелетео је као муња све земље на балканском иолуострву. и будио на све стране осећаје освете. Мученичка његова смрт дала је светости његовој мисли, и његове патриотске иесме постале су од то доба химне целог његовог племепа. ©ТА.ЏБИНА КЊ. XXII СВ. 85. 8