Otadžbina

РИГА 113 ФЕРЕ

да је Ригиној песми освећеној смрћу његовом грчка краљевина доста дужна за своју слободу. Она је запајала јунаштвом иводила у бој оне многе јунаке, који 1821 године нскидаше ланце ропства свом нлемену; па можда смо и ми овамо на северу нешто дужни крви Ригиној и оном одушевлењу за слогу, браство и слободу које су његова мисао и песма будиле на балканском полуострву. Један грчки народни песник. који је био очевидац првог српског устанка : 1804) и с'одушевљењем описао победе српске над Турцима, прича, да је на глас устанка у ТТТ умадији многи детић из Албаније, Грчке и Македонпјепохитао, да се бије у редовима ерпских јунака; и да су се у логору српском при опсадн и освајању Београда 1806 могли чути сви језици који се на балканском ио, луострву говоре. 1 То саучешће племена балканских у борби Србије за слободу гешко је, у мислима, одвојнти са свим од Рнгина рада. Због потпуне оскудице иоле детаљних савремених извештаја о самоме раду и револуционарном пословању Рпгином, и због тога, што нам од његове преписке нпје ништа сачувано, ми нисмо у стању изрећи свој суд, у колико је цео Ригин план био практичан п изводљив. А тешко да бисмо смели у таку оцену улазити и свој суд истицати, па да смо и срећнији с' историјским материјалом. Никад исторпк ннје у толикој опасности да буде неправедан. колико кад му дође да оцењује рад револуцијонара ког је раније нестало него што је могао своје дело извести до краја. Но једно се сме тврдити, да Рига није био занешењак, без умешно стп да рачуна са стварним приликама. Између оног стања у ком су народи балкански били у његово време, и стања до ког пх је он желео да дођу, било је да се изврше два посла: да се сруши Турска илревина. ; п да се иоједина илемена уреде у слободи и независности. ') Ниди мој чланак «једна несмарица грчка о усганку ерпском» у «Годиадњцци ®.