Otadžbina

[18

РИГА ИЗ ФЕГЕ

Први је посао бно много важнијн и огромнији од другога, н за то је Рига. да се тај посао изврши, рачунао сасма природно. на све оне чињенице у турској царевини које су јој нодгризале јединство и снагу. Отуда су његове везе с бунтовним пашама у оно нсто време кад је радио на организовању завере хришћана. Из његових практичких погледа никли су и договорп с Наполеоном I. Овде се само собом намеће пптање. а зашто Рига није потражио, у свом патриотском раду. наслона на Русију или Аустрију, које су тако близу балканскпх хришћана : које су толнко мутиле по њпховим земљама и толико пута. од краја XVII. века, преко својнх агената распаљивале устаике на разним тачкама балканског полуострва ? Питање је то врло занимљпво као ппо је и одговор поучљив за нас. Ако Риги није био познат уговор Русије и Аустрије углављен у Бечу, 1755 год. о подели Турске царевнне; и ако можда није знао, — у што је лако сумњатп за предлоге које је царпца Катарина чинпла Аустрији, 1771 год. да ова заузме Босну п Далмацију. а она, Влашку и Молдавску; опет је он био врло близу агитацијама једне и друге те силе да је могао увиђатп сву себичност њихове политике; а примери из блиског времена могли су га убедити да и Руспја и Аустрија врло јевтпно цене гваку помоћ и свако ножртвовање које пм народи балкански чине. Колико су иута Срби поздравили заставе аустријске у XVII и XVIII веку па да у кратком заклону те силе буду изложени инвазији свих могућнх западно-католичкнх калуђерскнх редова; да изгубе и оно слободе општпнске што су под Турцима имали; и да најпосле опет буду врло лако уступљени на милост и немилост старих господара ?