Otadžbina

РИГА. ИЗ ФЕРЕ

119

Шта су добили Грци што су се на позив Русије бунмли П37. тта 1760, па 1769 кад је Орлов потукао турску Флоту код Чесме ? Шта је аснило кнежевпнама румунским што су 1769 год, а после, 1792 год пристајале уз Русију у ратовима њеним с Турском ? Зар ннје те народе, који су многом и скупоценом крвљу помагали да Орловн, Румјанцови, Суварови извојују победе, Русија са свим заборављала кад је после иопеде диктовала услове мнра Турској у Кучук-Кајнарџпји п Јашу 1774 тт 1792 год? Све је то за Ригу било довољно убедљнво да народима балканског полуострва не долази спас ни од Руспје. ни Аустрије : да тп ортаци злочина учнњеног над Пољском не могу искрено желетн слободу и независност народа балканских. Пза тог таког мпшлења о Русијп п Аустрпји. дола:;ила је тврда вера Рнгнна. да за хришћане балканскога полуострва нема друч де спаса до у самој њпховој слози и у њиховом заједничком раду. А, ако им је нужна помоћ и са Цугране,—а Рига је увиђао, да је така помоћ нужна онда. да њу треба тражпти у оном просвећеном и хуманом осећању, у оном јавном мишљењу западиих народа,—:које вазда симпатпше народима беднпм и потиштеним, иа после, у оној револуционарној струјп. која је из Француске пошла противу сваког насиља, ненравде н тиранства ма где оно било. Нама је. данас, познато, из преписке коју је Наполеон из Пталије водио с' Директорнјумом, да је и он мислио на иоделу турске царевпне. да се се и он желео корнстовати одушевљењем Грка за своје ослобођење па да утврди полптичку или трговачку иревласт Францеске у Леванту и да добије ширу основу за добитак ширег комада земље ако бп дошло до поделе Турске царевпне. 1 г ! 1,а Уа1е Шзј;. <:1е 1а Тигдик; 1-854.