Otadžbina

16

КЊАЗ МИ.10Ш

ха ЈАУ к "Вељкова својом храброшћу и својом тактиком највише допринели, да се пораза коју је видпнски паша нанео руском кору ђенерала Геизмара, сјајно освети. Што су опште Руси у овоме рату с Турском остали победиоци имају да благодаре овим трима околностима : држању Милошевом, актпвној помоћи српскпх добровољаца и пздајству ЈусуФ-паше Серезлије, који пм је издао Варну.' Чпм Русп пређоше Балкан, књаз Милош посла два своја посланика, Ђоку Протића и Аврама Петронијевнћа да поздраве ђенерала Дибића у име српскога народа, једном драгоценом сабљом, за коју се држало да је била сабља принца Јевђенија Савојског , и једнмм писмом у коме српски књаз иоздрављаше ђенерала Дибића називом иЗабалкански» Тек неколико дана доцније дао је цар Никола указом ту титулу ђенералу, То је тако поласкало ђенералу Дибићу, да се доцније при преговарању мира, боље сетио Срба него што нх се Русија сетила за много веће и крвавнје заслуге прошлога рата_ када је градила мир у Букурешту. У след једренскога мпра Султан иосла у Србнју хатишериФ у коме «узевши у обзир молбе Срба. којн су верни поданици царства» даје Србијп слободу хришћанске вероисповести, и независну унутрашњу адмпнпстрацију , обећава сајузити са Србијом округе који су од ње отцешвени , и да ће усвојити границе које одреди руско-турска комисија ; обвезује се стопнтп у један данак све дације које је Србија до сада плаћала. обухватајући и приходе спахилука и царских добара, и ђумрука, и скела итд. јер ће све то ирећн у српску администрацнју ; дозвољава им да подижу цркве, школе, болнпце, штампарије, иоште ; одобрава им слободу трговнне н путовања но целоме царству са иасошпма

1 СипЊег1 , I, стр. 283. Овај је ЈусуФ доцније као велики лубимац руски и као паша београдски, знатжо помогао Русији да протера књаза Милоша из Орбије.