Otadžbina

КЊАЗ МИЛО!

15

доцније како је Русија благодарила ки.азу Милошу за ову услугу. Порта, изгубнвшн наду да 110 добити помоћи из Босне. беше наредила МустаФа-паши Скадарскоме да похита са 35,000 Арбанаса у иомоћ турској румелијској војсци. Цар Никола, знајући да МустаФа паша не предузима ништа важннје док се не посаветује са својнм нобратимом књазом Милошем. замолп овога да употреби све што може само да се МустаФина војска не сајузи са осталом турском војском Милош је успео да учини и ову услугу Русији. Он је објаснио своме иобратиму како Султан ни с њиме не мисли ништа друго до што је урадио п с осталом властелом царства. да ће се старати да се п њега курталише, како бн могао увести и у скадарскп пашалук своје реФорме које толико беху одвратне свима Арбанасима. С тога Милош саветује своме побратиму Бушатлићу да уђе у рат против Руса. али тек при свршетку, како би Султан, збуњен ратом, наиустио своје намере у Арбанпји. а ако би био побеђен, као што је врло вераватно. да МустаФа има целу своју војску читаву да бранп право Арбанпје н својега племена. Милош је објавио МустаФи да ће султан, ако онај пође одмах у рат, његову војску истицати иа најопасније позиције, како би је што внше сатро. и како би после рата. победившп његовом помоћу, окренуо све своје силе нротив Арбаније. Ови савети Милошеви учинише такав утисак на МустаФу, да се одуппрао наредбама Султановпм много дуже него што би ико ишчекивао. За време целог руско-турског рата Србија оста у оној оружаној неутралности, која је годила цару Николи, јер је најбоље служила његовпм намерама. Али ако је држава српска морала да се задовољи уздрнчавањем босанске и арбанашке војске и оружаном неутралношћу, српски је народ преко својих добровољаца актнвно учествовао у овоме рату. Сами Руси прпзнају да су ови под командом Мнљка Петровића брата