Otadžbina

НАГП ПРИВРЕДНИ ПРОГРАМ

окрене ту трговину на Француску, те су Француске Фабрике, које су до сад козке из Србије куповале у Будапешти, иочеле куповати коже од наших трговаца. Вредност извеженестоке угод. 1887. износи: 14,519.05 I дин.. а у год. 1888 од Јануара до Децембра: износи : 8,952.189 дин. Дакле је нзвоз стоке у 1888. год био мањи од оног у 1887. год. Немајући уређену сточну пијацу у зе.мљи, наши марвени трговци морају да купљену стоку сами гоне на Штајнбуршку пијацу. а с тога често једва изваде путни трошак. Са винарском трговином стојимо најгоре. Године 1887. извежено је 24.418 мет. цен. вина у вредностц 462.434 динара, а у години 1888 — 65.652 м. ц. у вредности од 656 000 дпн. То значн да је у 1888 год извежена већа количина вина, али да му је цена била нижа. Једногодишња вина наша продају се у бесцење, тако, да се у Београду крчми покадшто хектолитар за 10 15 дпнара. — Велика је незгода у нашој впнарској трговинн, што нигде нема на окупу великих количина једнакога вина. Велике винарске куће нз Немачке, Француске и Белгије тражиле су од наше винарске трговинске агенцнје читаве шлепове једне сорте вина српског, али она ннје могла да нађе у Србијп ни једнога трговца. који-би могао такову поруџбину да пзвршм. Једна од наших соцпјалнпх невоља. то је умножавање ситничарске трговине. Она је резултат полнтнке. «Алах-ћерим». Против ове незгоде тешко би се што учинило административним мерама. па и законима. Од честп бп се курталисали овог зла једним Финанцнјским законом, завођењем иатентарине. Узевши у обзпр овакво. стање наше трговине. и проучавајућп начине, како да се она постави на здраву основу, Министарство је наишло на једно претходно пптање, које треба решитп, а то је: хоће ли се у Орбији стварати један трговинки центар од евроиског значаја или не?