Otadžbina

К- V ' 32 НАШ ПРИВРЕДЖ1 11Р0ГРАМ је стекла достојног прнзнања код свпју индустрнјски напредннх народа. Сви ти милиуни новчане вредности, оличенн у нашој кућевној индустрији, поред другнх радова. поклон су и уздарје српској кући од њене раденице. и то само за онај хлеб, храну, коју сваки мора редовно трошити, па радио он или не радио. Оне руке. које су пропзводиле те милиуне, сва она умна стварајућа моћ, која је руководила ове радове, данас у велико напуштају своје досадање свакидашње занимање, а за милиуне новчане готовине мора се са стране доносити оно, што смо у својој рођеној кући производили. Српска кућевна нндустрпјаи српска народна појезија, две су рођене сестре, рођене у једно исто време, расле подједнако, једна поред друге, нераздвојно живовале и одушевљавале једна другу једрим п свежим животом. а данас обе болују од једне болести — самртне болести. Нема ни једног напредног народа у Евроин , који поред напредне Фабричке индустрије брпжљнво не гаји и не негује своју кућевну индустрију , само смо мп једини, који позитивним мерама енергнтно умртвљујемо овај животни нерв у нашој породпцп и нривреди. Преко 900 селских дућана неуморно руше морал н привредне кућевне врлине нашсг народа, докле се наша пнтелигенцпја тропш у апстракцијама. До 520 учитељака ревносни су разносиоци стране ношње по народу •— живе лутке, на којима учи српска сељанка да се стидп своје ношње и својих обичаја. Већ и помодни дућани и радионнце ничу ио већим селима за српске сељанке. На ово зло ваља загрмети божанском речи са црквених предпкаоница, гласом државног ауторитета на огпнтинскпм зборовима, а патриотичка штампа да иогаси пожар партпјских страсти и да постави себи за прву задаћу. да будн у народу привредно одушевљење, спарено са брижљивим чувањем народних нривредних особина. У исто време н народно законодавство треба да приступп што пре за-