Otadžbina

НАШ ПРИВРЕДНИ ПРОГРАМ

33

конским мерама , развијајући кућевну индустрију школским образовањем и укидањем селских дућана. У министарству народне привреде спремљени су законскн пројекти о стручним практичиим нндустријским школама и о укидању селских дућана — прилог под - | 1в и | 17 . Занатлијска индустрија иодједнако дели злу судбину са кућевном индустрпјом. Данашње занатлијство у Србији новијег је иорекла од наше кућевне индустрије. Наш народ доселио се у ове крајеве са својом кућевном индустријом, а занатлијство иримио је од скономно развнјених народа, с којима је ступио у додир на Балкану. Отуда наша кућевна индустрија у целини ноказује тесно сродство са истом индустријом код свију словенскпх племена, а занатлијство носи на себи тип оријенталски или западно-европски. Првих дана ио ослобођењу Србије од Турака занатлије из осталих предела турских на Балкану поврвели су и нашли уточишта и нову отаџбину у слободној Србији, као што су европски исељеници нашли себи нову отаџбину у слободној Америци. Такви исељеници испунили су прве редове наших еснаФа, који су све до данас једина расаднпца заната у Србији , и сродили се са судбином наше земље и народа. Али с једне стране законодавна небрига о стручном образовању наших занатлија, а с друге стране нагла навала страннх производа у нашу земљу после њеног ослобођења. уздрмаше и поколебаше наше занате, и у неравној борби са савршенијом европском техником, из дана у дан подлежу све впше и више туђем надмоћију ЕснаФска уредба од 1847 јединп је закон , који се односи на занате, који за пуне 42 године није био узнемирен. никаквим изменама и допунама и који је са своје стране постао тако рећи мртво сдово. За све ово време непрестано реФормисанп су занати у нанредној Европи, нодкрепљавани свима новијим проналасцима науке и савршеније технике, а наши занати живели су и живе од ОТаЏШША кн>. xxii св. 85 3