Otadžbina

1иид 0 Е10 VIС КЊАЗ МИЛОШ ПРИ^ЛОГ 3 А ИСТОРИЈУ СПОЉНЕ ПО<ДИТИКЕ НОВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ Чим се чуло 11о Србнјп, да један једини војвода није хтео да бежн у Аустрију, да је Милош Обреновић отишао у Брусницу, одмах су поједине обезглављене чете српске војске нохптале у Брусницу да се ставе на расположење војводи Милошу. Он је поделио с' њима што је год имао рува и оружја, и склонивши своју породицу у манастир Никоље, похитао је те је заузео ужички град; али тек што је почео спрематп хране и џебане, како би се могао затворнти п бранити у томе граду до пролећа, добије глас да Турци већ продиру и у рудничку нахпју. Милош оставн свога брата Јеврема п кнеза А. Ноповића да бране Ужнце, а он пође Турцима на сусрет. Успут стизаху му све црњи гласови. Све нахпје беху већ положпле оружје, угледајућп се на кнеза Аксентпја и његову београдску нахпју. Мплош тек саде виде како је страшно усамљен противу целокупне спле отоманскога царства. Као да не беше доста јада. јавпше му да су Турци за време његовог одсуства отели Ужице... Не остаде ништа више до, са оном шаком људи која беше узањ, погинути, или сагнути главу иа својој отаџбини сачуватп бар једног вођу до срећнмјих прнлпка. Срећом по Србију. његово родољубље беше веће од његовог војничког частољубља. Опкољен од две хнљаде најбољих турских коњаника под командом дели-Серчесме Милош ноложи оружје. ОТА ЏБНИА КЊ. XXII СВ. 8Г>.