Otadžbina

С Л И В И И Ц А

47

су организаторске идеје остварене, и шта је од тога већ прешло у месо и кости војног организма. Онај, који нема сигурније основе него шго су штудије званичних публикација, излаже се опасности да се превари у два правца. Зар није цела Европа, у почетку овога рата, ирецењивала спремност Србије? Зар се онда није мислило у свима ввроиским војним круговима онако исто као и у сриским, да бугарска војна снага не вреди ништа или врло мало ? Обоје је опасно Прецењивање ратне способности једне државе изазива очекиваља која се не могу испунити; иодцењивање тога води у искушење у коме се пренагљене одлуке доносе. Поуздано војничко извештавање још у мирно доба иотребно је за сваку владу , која хоће да се сачува од иогрешних оцена својих одношаја ирема ииостранству. 2.) У нас се на много места из успешне бугарске одбране своје земље извео закључак како за одбијање непријатељске инвазије није ни нужно имати сталних (перманентних) утврђења. Говорнло се како ништа друго не треба него имати патриотизмом одушевљених војника, који ће где треба на брзу руку подићи неколико шанчева, па ће иза њих дотле пуцати докле не казне иротивника који се усудио да као непријатељ пређе границу. Један поглед у право стање ствари показаће нам да је разметање са таким речима празан разговор. Пре свега бугарска војска не беше народна војска као она што је у след републиканско -Француске чаробне речи «1еуее еп таззе" тако рећи из земље искочила, и која се једино пламеним родољубљем одликовала. Напротив ми смо видели да је бугарска војска у модерном смислу стајаћа војска, која је у чврстом споју војнички образована , на запт, ред и потчињеност навикнута, да се састоји из све самих добро дисцинлинисаних трупа. Да није тако било , њени се успеси не би могли разумети. Баш у томе и лежи главни узрок инфериорности сриске војске према победоносној бугарској војсци, што