Otadžbina

48

С Л И В Н И Ц А

српска није имала у себл то.шку меру сиецифично солдачке чврстине. 11 а онда пољска утврђења на Сливници, Трну, Врапчету и Софијн , иза којих су Бугари чекали удар српске инвазије, не беху лака , од данас до сутра ишчепркапа импровизована пољска утврђења најлакше сорте. Нису та утврђења подигнута Линемановим ашовчићем. То је све нретходно брпжљпво рекогносковано, па је онда све то рађено под управом од.шчнпх енжењерских оФицнра. Тај је посао предузет месец дана пре рата. Нека се само разгледа на нашим детаљним цртежпма јачина проФила у линијских шанчева, која је иостигнута чак и код Сливнице где је грудобране ваљало наносити, јер се у камену нису могли исконати. Тек онда се може добитн правп појам о времену и труду који је био нуж ^ан да се створе положаји који су моглп да укоче оФанзиву непријатељску. То беху истпна ировизорпа али не и пасажерна утврђења , на која је српска инвазија ударила код Сливнице, и на која би ударила код СоФије , да је могла продрети до бугаргке престонице. А таква утврђења нису могла бити подигнута за дан. Да иерманентна. стална утврђења нису у овом рату пграла никакву улогу , то стојн у онрецп потпуној са самим догађајима рата. Старински Видин , тај град за чију оправку бугарска влада није могла ништа учинити, Ј е Р ЈУ 5 е берлински уговор обвезао да и тај град са земљом сравнп , привукао је и везао је за се дуж целога рата читаву једну српску дивнзију, петину целе српске војске. Посада од врло сумњиве вредности војничке била је у стању да под једним одважним командантом одбије све покушаје тимочке дивизнје и да задобије успехе, које не би у отвореној пољској борби никада задобила. Да су Срби хтели да отму тај град, требало би им приступити правилној и врло дуготрајној опсади. Али за то им не даде времена победоносно напредовање неприја-