Otadžbina

књлз мидош

Може се мисдити како су дедовале оваке речи заступника велике правосдавие Руснје на необавештену масу парода. Кад је ингдески посланик, лорд Понсоби, у Цариграду почео живље да се заузима за жеље Књаза Милоша. Вашченко долетп у Крагујевац са тврдом намером, д& својим понашањем нзазове Књаза на какву год увреду, од које бн се после могла направити увреда целе Русије, и просто забрани Књазу Мидошу да одржава везе с инглеским заступником. видевш ^ даз Мидош, и ако је био врло напрасит човек, _^Р°Ац да је то намерно пзазпвање, одговорио је : „Ваша је забрана напад на нашу слободу, на ону слободу за коју су Срби продилн своју најдрагоценију крв, и коју ће он и његов народ умети бранити од свачијег напада". То беху последње речи које је Вашченко чуо из уста Књаза Милоша, јер овај га више никако није хтео примити. Он беше прекпнуо званичне одношаје с Русијом. Последица је била да је руски посланик Бутењев поднео Султану на потис свој устав за Србију, који је био израдио са Петронијевићем, без знања Живановића н Јованчета Спасића, који беху верно одани Књазу. Султан је иотиисао устав за Србију, који му је поднео Бутењев, који се тако неираведно до сада звао у Србуји турским уставом, јер он беше дело саме Русије и њених агената међу Србима 1 . Српска депутација у Цариграду није хтела да ирими тај устав. Живановић је шта више имао куражи да на Порти иротестује противу таког гажења права народних и Књаза, његовог господара, и одмах је поднео оставку на српску државну службу, која гласп овако: «Ваша Свјетлост, Милостивјејши Господару,

] ) Ово потврђује и сам Нил Поаов у својој књизи, 1, стр. 425, и 444 С( ибо .Бутене†руководилЂ вс ^ мђ дЗјломђ "