Otadžbina

658

КЊАЗ МИЛОШ

«Како је у сада пзданом уставу Књажества Србије, о членовима совјета земаљског гласећа точка XVII иротиву представљења народне, о сочпњењу устава совјетовавше се деицтације у Цариграду које сам членом ја чест имао бити, и иротиву увјоренија мога виооком портом онако опредјељена, како се не само преславно народно ираво независимост внутрењег иравленија скраћује но и сама машина иравленија прекомјерно стегоћава, и често у неприлику долазити мора да са свим застане и иоломи се, одкуда ја неизбјежне опасности за драго отечество предвиђам; то ово ради гога, да најј^ј^ с доказатељство дадем о невиности мојој у такво: 8 ^„ таву речене точке, а ово ради тога што нисам ниии., рад участвовати у јавни дјели за времена, кроз које духом предвиђам иолитичка ломљења у отечеству, реченом точком устава лако произвести се могућа, у највећој понизности умољавам Вашу Свјетлост да бисте ме милостиво врученог ми званија, директора Ваше придворне Канцеларије рјешити, и снабдјевши ме пасошем заграничним, на неопредјелено време дозволити ми благоволпли да у предјел рођења отићи могу.» Порта посла устав београдском везиру да га пред књазом и народом свечано објави. Издајник Варне п велики љубимац Русије Јусуф паша извршио је то са највећим задовољством 18 Фебруара 1839. По томе уставу савет беше апсолутни Господар Србије, Књаз нула, а о народној скупштини не беше ни словца. 1 ) 13 Јуна исте 1839 потписао је Књаз Милош Обреновић I, избавилац и ослободилац Србије, оставку на Књажевско достојанство у корист свога старнјег сина Милана Обреновића II, који тада беше на смртп .. Отац отацбине као што га називаху народне скунштине, мораде оставити Србију.

*) СипШегб, 1. о. стр. 524 — 554.