Otadžbina

6 7 0

С .1 II В Н И Ц А

капетана Бендерева 5-ог Новембра остала би само рекогносцировка и нншта впше. да је само сваки батеријски командир знао на сигурно да ће бити стрељан, ако у битцн напустн своје место, без знања и одобрења свога команданта. Али како за подобне ногрешке у нашем првом и другом рату, нико није био кажњен ни одузпмањем 15 дневне плате, а г;амо ли одузимањем живота, то је командир оне батерије, која је била придодана коњичкој бригади, и која је једина. дејствовала протпв нападача, чим је једна бугарска граната погодила у његову батерпју и убнла два а ранила три човека — не пптајући никога, одступио са батеријом и оставио оннх наших 7 ескадрона коњице и три чете пешака, да се бију сами против три хиљаде одличних бугарских стрелаца и противу непријатељске артилерије, која пх је засипала шрапнелима. Ово одступање једине батерије не само да је декуражирало наше бедне драгуне, који већ морадоше да узајмљују муницију од пешадије, јер њихове магацпнке беху већ прождерале сву муницију, не само да је главнп узрок што је коњичка бригада и XIX гард. батаљон морао 5-ог Нов. да заноћи на Драгоману. него је та батерија и њено одступање без заповести команданта бригаде, имало судбоносних последица за цео рат. ево како: Када је командант бугарске рекогносцировке 5 Новембра видео, да је један добар иогодак његових тонова био довољан да ућутка и отера у бегство једину батерију коју су Срби према њему имали, он је одмах наредио да му пуковска банда свира «Марицу» и да му батаљони пођу «на штики». Ово беше ирва проба руске тактике, прва нроба бајонетскога нанада, п „контузија" капетана. који је командовао батеријом коњичке брпгаде. узрок је што су се Бугари одмах у првој сливничкој битци, уверили да су њихови руски учитељи имали право кад су им сваки дан говорпли. како је «пул 3 а дура а штик молођец». Српски бајонети тако су мало уиотребљавани у мпрно доба на егзециршпту да су понетп у