Otadžbina

С .1 н В II II Ц Л

671

рат са свим тупи, не наоштрени, просто као украс о бедрима. — Одстуггање батерије за то што је изгубила 5 људи од послуге, учинило је да су бугарске јуришне колоне први пут виделе леђа српске пептадије. да су се уверили како су њихови сопствени губитци све мањи што се ближе приђе српској пешадији, јер њена зрна пребацују на хиљаду и две хиљаде метара. јер се њени бајонети могу слободно голом руком ухватити. Ко зна да ли би Вугари тако брзо дошли до тога за њих тако драгоценога искуства, које их је после одвело до иза Пирота. да она једина наша батерија на левом крилу није одмах првога.дана дала прилику Бугарима, да засвпрају «Марицу» и да ггођу «на штики«. И тако, благодарећи детињастој »претпоставци, да је ова бугарска рекогносцпровка напад целе бугарске војске на нашу одступницу, и да за то већ прети катастроФа целој нашој војсцп. благодарећи хаосу командовања којп је потекао из те луде претпоставке, благодарећи неодговорности по којој сваки батеријски командир може да одступи са бојишта кад му је воља. благодарећи паметној унотреби српске коњпце у кршевима, благодарећи магли, бугарском добром а српском лошем гађању, бугарским оштрим и српским тупим бајонетима — шака Вугара постигла је 5-ог Новембра не само цељ бугарске главне команде, да нам одвуче пажњу од свога левог крила и да види где смо и колико нас је, него је .успела да извади «из концепта» српску врховну команду. да збаци ђенерала Милутина са дивизијарства. да дунавска дивизија добије за команданта једног земљака Батенберговог и Ридезловог, да растроји и остави скоро без икаквих ОФицира 1Х-ти пук, да декуражира српску војску првим неуспехом, а да одушеви бугарску војску првом победом. Поред таквих резултата Бугарима више не требаху ни Мека Црева, ни Големо Малово, које тога дана заузеше. и они још исте ноћи напустише и село и отете висове, јер њима ни у сну не падаше на ум тако