Otadžbina

С .1 II В Н II Ц А

16 оФпцира и 629 војнпка само рањених, који смо платили изгубљеним самопоуздањем команданата и војске... Кад се прочита. како је истога дана стајало на бугарској страни, кад се внди како 400 српских граната проузрокују Бугарнма само губитак од 7 људи (два иогинуло, 5 рањено , к;\ко се при свем том главна бугарска команда уилашила. чим је дринска дивизија отпочела своју невину «демонстрацију», тако уплашила, да је бацила све своје трупе у прву линију, не задржавши ни једног јединог човека у резерви —- онда човек и нехотице мора да помисли на ватрахомиомахију. на бој жаба с мишевима! Сутра дан 6-ог Новембра к^ело ире аодне Бугари су тражили своју изгубљену и мзалуталу" војску. своје десно крило. Позиције на том десном крилу бугарскога утврђеног Фронта Сливничког беху тако разголићене од тру11а, да је нови командант дунавске дивизије, којн се и онако звао «с1ег 8с1теЈс1%е, >\ могао са коњичком бригадом провалити п обићи цео Сливнички положај. Али за пакост неколико од оних залуталих војннка бугарских луњало се у свима правцпма онога мора од кршева позади дунавске дивизије, можда чак и у Калотпнској реци. То је било довољно, да се коњичка брнгада баци натраг чак у Калотину, да се пошље да тражи Бугаре онде где их нема; то је било довољно, да се од дунавске дивизије са Триуши баци 5 батаљона на Чепањ, да се на угроженом њеном левом крилу остави само 1 '| 2 батаљон. да се десети пук, који јој је дошао у помоћ, распача на најнекорнснији начин, то је чак било довољно, да се врховна команда српске војске пресели из Цариброда натраг у Пирот, а да заповести на бојишту издају у место једног тројица, и то сваки од њих «у име Врховнога Команданта« и сваки од њих друкчије... Међутим залутале трупе капетана Бендерева вратиле су се мало по мало до подне 6-ог Новембра у своју команду, исто тако као и трупе мајора Ст. Велимиро-