Otadžbina

672

с .1 и в ii и ц л

ђенијална мисао да иду на Калотину, докле је пред Слнвницом цела српска војска. као што замишљаше најмлађи члан нашега главног ђенералштаба, који је први изустио реч «катастроФа" у нашој врховној команди у Сливнпчком пољу. Можда би и Бугари дошлм на тако ђенијалну мисао да су знали да 5-ог Новембра пред њихових 16.000 људи стоји такође само 16.000 српске војске. само дунавска п дринска дивизија н коњичка бригада, да су зналн где нам је шумадијска а где моравска дивизија. Али како је бугарска коњица била позитивно гора од српске, то бугарска главна команда нпје ни слутити могла, да ће српски ђенералштаб унутити шумадијску дивизију иреко Чеканца на Повалириш, где мора изгубити равно 24 сата у пентрању и крајњем изнуравању трупа и стоке, пре него ипм изађе на линију поред дринске дивизије. Она није ни слутила да ће Моравска дивизија данас марширати само од Филиновца до Брезника и да ће ту чекати «на даље заповести," јер она је имала задатак да дође само до Брезннка, а то је ето извршнла... Оснм тога незнања у бугарској главној команди, које се може извинити, јер ни ми у нашој врховној команди нисмо ваздан 5-ог Новембра имали никаквог извештаја нн из шумадијске ни из дунавске дивизије— био је још један узрок што Бугари нису моглн ни помислити на ту злосретну Калотину, од које смо ми стрепили, што су морали напустити све што су тога дана отели — а то је: што је ноћу између 5-ог и 6-ог Новембра командант десног крила бугарске војске остао такође без команде, али не с тога што би био збачен као наш левокрилнп, него за то што су се његове трупе — изгубиле у оном стењу и кршевима. Бугари веле, да им је до три хиљаде људи залутало.... Факт је, да капетан Бендерев те ноћи нпје внше имао војске... Победилаца беше нестало II од такве војске са таквом војничком дисциплнном ми смо претрпели први «неуспех,» који смо платплн са