Otadžbina
ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРБИЈУ
59
пова и то без икаквог реда час ио један, па по два и три топа у једаред, па после опет један и т. д. Причали су нам, да је један топџија турскн, скинуо свој топчпћ са лаФета , па га је испалио , држећи га у руди, и ништа му није било. Док се је наш посланик возао кроз улице Ниша. јаничари су стајали с обе стране сокака и одавалп му иочаст. По није им било мило кад су чули нашу музику п кад су виделп наше гренадире и наше развијене заставеII грдили су и нас и њих. То смо могли опазити , кад смо пролазили според Турака кад није било код њих њихових ОФицира, а чули смо ио који пут оно њихово Ана — Џур. Кад је посланик дошао у логор и одсео у свој чадор , дошли су му на иодпорење некн од спахија и доста других Турака, сви обучени у велике ћуркове. Од турских жена, видели смо само по коју. п то у сиореднпм улицама п то даље од нас; оне су обучене у некакве црне Фереџе, дугачке чак до земље, имају на ногама закопчане ципеле, а глава им је увијена јашмаком тако, да им се виде само очи. Како је наш посланпк дошао у логор и одсео у свој чадор, сераскер му је иослао једнога свога човека. те га је поздравио добродошлицом у његово име и донео му разног воћа и цвећа. II јаничарага, обрадовао је одмах, посланика, једним лепим поклоном. То је био његов роб, хрпшћанмн, капетан Стеван Отонија , кога су Турци заробили у прошлом рату. Чудна је историја овога човека. Турци су га заробили још у Морејп, и одмах су га склањали и лепим обећањима и претњом, па п бојем по табанима, да пређе у мухамеданску веру; ал он није хтео никако; зато су га после послали у Цариград а затим продали некоме у Једрене, а овај га је нанослетку, дао јаничараги у Нишу. Стеван је био веран својим господарима исто онако, као