Otadžbina

60

ПУТОБАЊЕ КРОЗ СРПИЈУ

што је био веран својој хришћанској вери. Једном су се јаничари били побуннли , па су напали на јаничарагину кућу, но Стеван их је задржао на вратима с пиштољем у руци, док му господар није умакао кроз кућњи прозор и баштена врата и негде се сакрио. Јаничарага је после, због овога, нудно Стевану и своју једпну ћер и све своје имање , само ако се усхте уз ово још и потурчити, но Стеван је остао п сад веран својој вери, те му је јаничарага напослетку поклонио слободу , али га није смео да нусти без згодне и сигурне нрилике, бојећи се да му други Турци не учине што год, и сад га је дао посланику да га иоведе собом н после испрати његовој кући. Овде смо нашли једнога нишлију Србина. који је био дуго време код нас у роиству. Немци су га заробили ратујући с Турцпма и он је провео више од пет година у кући граФа Филппа Вндерштајна, као роб и кућнн слуга. иа је иосле, по закљученом миру, кад се је робље мењало, пуштен кући. Он нам је прпчао чудо од зулума које чине Турци и јаничари Србима у Нпшу. Краду, отнмају. бију и убијају, те никоме није сигурно ни чељаде у кући, нп иметак, нити он сам. Сирома овај човек, кука и проклиње онај час кад се је родпо и одомаћио овде, те мора међ Турцима да жпви, а друкчпје, волео би да живи међ нама , макар само годину дана п као слуга. него овде међ Турцима , сто година, као какав вајни газда... Сутра дан по нашем доласку у Ниш. ншао је наш посланик сераскеру у походе. Сераскер је још из јутра рано послао своје коње на којима ће посланик са својом свнтом дојахати до посланиковог чадора. Кад смо пошли к сераскеру , јаничари су пшли у дугим врстама с једне и с друге стране посланика, око кога су били сераскерови пандури, момци, послужптељи, ордонанси и ОФпцири.