Otadžbina

684

С .1 И В Н И Ц А

којн су за своје успехе ималн да благодаре само српској стратегији и тактици, још немају иојма о поштовању храброга и јуначког непријатеља, Бугарп, који су чланови међународне женевске конвенције. после битке на Нешковцу, поубнјаше све рањенике које су на отетом вису нашли... Само једнога нису убили, једнога капетана, једнога команданта батаљона, коме је липтила крв из неколико пушчаних и бајонетских рана. . Њиме су хтели да се похвале. њега су само кундацима тукли док су га гола и боса дотерали до Цариброда... Овоме јунаку-мученику не помиње се ни име у званичним релацијама војске, која би се тим јунаштвом требала да поноси. Пред њим само странци који су пратили бугарску војску у овом рату скидају капу — пред њим и пред мртвацима, које су сутра-дан бројали на бојишту... Са иријатним осећањем учињене дужности морао је сићи Командант Нишавске војске са војводског брежуљка, пошто је свршена ова лепа епизода на Нешковцу, и с убеђењем, да ће се војска, која се онако храбро држала на онако лудо истакнутом положају, још боље тући на његовом јаком положају, који је он изабрао за упорну одбрану гранпце — прионуо је ноћу пзмеђу 11-ог и 12- ог Новембра и цео дан 12-ог да тај и но себи јаки положај што боље утврди. и таман кад је све свршио, кад је на том положају распоредио своју војску да не може бнти боље. кад је могао узвикнутп «Изволте сада кнеже Батемберже!" у том тренутку добија заповест да на том дивном положају за одбрану Србије остави само предстраже са заповешћу да се повлаче натраг, ако би их Бугари напали, а сам са целом војском да одмах, што скорије одступи на трп пешачка сата од својихпредстража, позади Пирота. Уједно да пошље писмо Команданту бугарске војске, у коме да му каже како Србија за љубав великих сила, обуставља непријатељства. Пстнна начелник штаба врховне команде, саопштавајући ову заповест и сам сумња да ће Бугарп пристатп