Otadžbina

700

Н А ПРЕСТОЛУ

порушене куће, које је прекрасно градиво. Ми весело радимо заједно и добро зарађујемо. * Јохем рече данас да је још чврст на ногама, али да је опет идење врло тешко слепу. Најпре ваља лаком ногом опипати, је ли чврсто и равно где хоће да се стане, па тек онда чврсто стати а то је, рече, страшио заморио. А зар није тако и л г моме животу? Зар то није ход свакога који је у животу посрнуо као ја? * €)вде је главна брига какво ће кад бити време, да л' сунце или киша, јер од тога зависе сви усеви. Ханс се често жали што .још не може да ухвати мерак времену. а тамо доле крај језера знао га је у прсте. За то опет чича катранџија сигурно прориче какво ће кад бити време, и с тога .је он у кући уважена личност. Ја сам његова врло ноучљива ученица п он се мноме поносп. Он је врло повер.вив самном, хоће кадшто п да се нашали, али је чудо како је увек пун поштовања. Има пуно такта међу људима којп не знају шта је то етикеција. Кад сам у прошлу недељу моме чича катранџији честитала рођендан и пружила му руку, он је поцрвенео до иза ушпју, и благодарећи много говорио је: кад оде на онај свет он ће ми поручити лен стан, и његова баба мораће пристати да он поред ње узме још н мене. Он тако радо хоће да ме штогод послуша. Када треба Уа наложи моју пећ, онда .је са свим срећан, онда кокетује са сваким парчетом дрвета као да хоће да му каже да је оно срећно што може мене да греје. * Наређени попнс људства направио ми је један тежак дан. После ручка показа Ханс пописну листу, коју ваља да испуни, па рече Валпурзн: »и.ш ти напишн, или она — то мисли мене — нека напише како се зове, колико јој је годнна и одакле је." Ми бесмо у великој забуни, док тек Валпурга пресече: не треба ништа писати: она господа у среској канцеларији не морају баш све знати. Ово смо могли у толико лакше извршити, што је било приложено јо п пуно и оваквих питања; колико добијамо млека годишње ? Колико продајемо масла ? Колико имамо живине у кући икакве? ит.д. Ханс беше зорли срдит на те чиновнике, који сигурно мисле како ће да скроје нове иорезе. Та његова срџба учинила је да заборави на ме, и тако преварисмо државу за једну душу.