Otadžbina

702.

Н А II Р Е С Т О .1 У

потпуно задовољити, али опет ваља бити захвалан. Захвалност је земља, на ко.јој радост добро успева. * Видим из ов11х бележака да ми се чинило, као да сам ја овде само на одмору, на путничкој станици; сад тек видим да нисам више на путу, д^ сам стигла својој мсти. Почела сам да скидам с кола мој тешки пртљаг, као што ми је стара мајка световала; сапдуке разбијам. Овде ћу остати целога живота. II сад тек, од како сам се решила да овде останем макар ме пронашли, и макар ми се цео свет ругао, сад се тек осећам дома Катранџија ми рече: »ти данас тако задовољно изгледаш, тако како до сад никад ниси мзгледала". Тако је чича, ти имаш нраво. Тек се данас добро осећам, јер сам код своје куће. Ја сам ухватила корен исто као п она млада трешња пред мојим прозором. * Све ме нешто копка да свима у кући па и Јохему испричам Лира. Криво ми је што не могу да им дам све што имам, а опех како би ме болело кад ме ие би разумели. Колика је разлика још између религије и уметности! Колико су далеко једна од друге. Религија можо да се да свакоме, а уметност не може. [Недеља. Звона звоие). Народ живи са свнм без уметности. Живопис и вајарство, виша музика, књижееност, све то не иостоји за масу народа. Једино што му се јавља као пекн други. внши живот, то је црква. А оно што је најбоље у цркви, у свима религијама, то је оно поезије што има у њима. * Искушење ми опет приступа п вели: богату снагу која је у теби трошити на оно што и сваки Други може, то је грех, то је распикућство. Иди у свет! Нећу. Ја остајем где сам. * Ко хоће да сазна како је из основа покварен свет, тај треба да чује шта говори слепи Јохем. Он има речи које ударају као маљем. Све ме исиитује о Хансу н Валпурзи; никако не може да се смири што сваки каже да су они тако добри и поштени. * Данас се сетих једне изреке личнога лекара: