Otadžbina

АНА КЛРЕЊИНЛ

713

— Нећу. Е, а ваша жена? — окрете ее баронеса на један пут Вронскоме прекинувшн му разговор са другарзм — Ми смо ва с овде већ оженили. Јесте ли је довели? — Не, баронице. Ро1)он сам као цигандн, па Ку и умрети као такав ! — У то.шко боље. Дајте ми вашу руку. II баронеса не нуштајући Вронскога, стаде му нричатп своје планове за живот, и тражити његова савета. — Он још никако не нристаје на развод брака он, то беше њеп муж Шга ми остаје да радпм ? да водим процес ? Шта ми вп светујете ? Камеровеки иазите на каву, прекиле! Вд видите да сам ја у по ј .1у. Ја хоћу продее. јер мени треба моје имад>е. Молдмвас, мо.кете ли ви да нојмите такву глупозт, да он ужива моје имање за го што сам му ја бајаги невернч? — рече она с ирезрењем. Вронски је са задовољЈТВом слушао весело торокање те лене жене, одобравао је све њене назоре, давао јој је полушаљдве савеге и у олште одмах је узео свој обични иачнн олхо')ења са том сортом жена. .V његовом петроградском свету сви су се људи дели.ш у две са свим противне врсте. Једна беше ни.ка : прости, глупи и што је главно смешни људн. ко.ји верују да чозек треба да живи сам 1 са једном, својом венчаном женом, да дсвојка треба да је не вича. а жена да је стидљива, муж да је мушког чврстог карактера •који се уме уздр.катл, да вана васпитдвити своју двцу, зарадитн ■свој хлеб, платити своје дугове —■ и пуно којекаквих других глупости. Она друга, виша врста људи, у коју су и они спадали, то •беху прави људи. који су морали поглавито бити елегантни, великодушчн, дрски, весеш, одавати сс свакој страсти без стида, и подсмевати се свима другима. Вронскн је био збуњен само у првом тренутку, после утиска који је донео со'>ом из са свнм другог свега, из Москве, аллодмах за тим, као да је метуо ноге у старе папуче — ушао је олет у свој стдрп пријатни и весели свет. Кава није ни скувана: она је прек шела, полрскала све, и учпнша је оно што треоа, изазвала је кикот и вреву, н иолила је скупи ћилнм и бароничину хаглшу. — Е, сад збогом, пначе се ви нлкако нећете умлтл, па ће на мојој души бити грех за највећу кривицу пристојног човека за његову неумлвеност. Дакле ви мс светујете: нож под грло. ? — И то.тако да ваша ручица буде близу његовнх усана. Он ће пољубити вашу ручицу и све ће се срећно свршити! — одго■Вори Вронски.