Otadžbina

71 4

ана карењнна

— Дакле вечерао у Фрапцуском позоришту! — и зашушта . н.сна хаљина, и нестаде је. Камеровски диже се такође и Вронски не чекајући да он пођс. п;>ужи му руку и оде да се умива. Док се он спремао, Пстјјицки му је у кратким потезима нацртао своје стање од како је Вронски отишао. Новаца нема. Отац реко да не да више, и да неће дн плати дугове. Кројач прети да ће га ухапситн, а и други то исто. Пуковар му к:1зао да ће га натерати да да оставку, ако ти сканда.ш не ■ ирестану. Вароница му досадила као горка репа, нарочито што све хоће да му даје пара; а има друга једна, он ће је показати Врон- скому, чудо, дивота у строго источном стилу „ЈЈепге робиње Ребеке разумеш ?« С Беркошевим се свадио, онај хтео да пошље секундинте, али разуме се од тога неће бити ништа! У опште све је лспо и красно, нарочито весело. За тим и пе пуштајући другара да , ее удуби у појединости свога положаја, Иетрицки му стаде причати . интересантне новости. Слушајући те толико познате причс Иетрицове, у своме стану, у коме је већ три године становао, Вронски је осећао прнјатност што се вратио у свој обични безбрижнн жн- . вот петрбуршки. — Не може бити! — повика он испустивши педал свог уми- . ваопика којим је поливао свој црвени здрави врат — Не може бити — повика кад је чуо да је Лора напустила ФертинхоФа и да ' се спанђала с Милејевим — А он сигурно и даље онако исто глуп и задово.1.ан ? А шта је са Вузулковим ? — Ах, с њиме је чнтава историја, дивота!—повика Петрицки — Ти знаш да он црче за баловима, он не пропушта нп једак дворски бал. Еле отишо оп на велики дворски ба1 у новоме шлему.. Ти већ знаш наше нове шлемове? Врло су лепи, и лакши. Стоји ти он... Хоћеш ли слушати? — Слушам ја, слушам — одговори Вронски бришући се чунавим убрусом. — Пролази поред њега велика кнегиња са некаквим послаником, и на његову несрећу баш говоре о новим шлемовима. Ве.шка кнегиња хтела је да покаже посланику какви су то нови пмемовк, погледа и види нашег голуба где стоји јПетрицки показа како онај јвтоји са шлемом) Велика кнегиња замоли га да јој пружи шлем оп не да. Шта је сад? О мрште се, о дају му знаке, намигују нан> да пружи шлем. Он не да. Веше премр'о од страха. Можеш мислвти... Док тек онај, како му беше име, хоће силом да му узмешлем... Он још не да. Онај му оте шлем и пружи га Великој кнегињи. »Ето ово су нови шлемови," рече Велика Кнегиња, и преврну !ч.1см. На један нут, замисли, бум, крушка, рррр... бопбони, две