Otadžbina

86

НА ПРЕСТОЛУ

Он је већ све сазнао, шта се на језеру збило. То је сад свршена ствар, било па и ирошло. Он дозна, да Краљица после оних вести није излазила из својих одаја. Он позва к себи личнога лекара. Овај га извести о стању здравља Краљичина, и препоручн да се поштеди. Краљу се учини да је у говору и држању лекаревом опазио још строжије устручавање него иначе; он би га радо запитао, шта Краљица мисли, како је она онај тужан догађај примила, а.ш то беше дужност лекарева да он то сам све каже. На послетку Крзљ се одлучи да пита: »Је ли Краљица мирна духа?« »Духа племепита, као увек", одговори лекар. „Је ли она што читала ових дана ? Је ли она позивала дворског свештеника?" „Није ми познато, Величанство." Први пут беше Краљу несносан тај дворски ред, иначе за друге прилике подесан. Дворски је лекар требао сам да говори, да објагањује, а он даје само одговора на оно што се пита, па и ти одговори тако су кратки. »И ви сте тешке догађаје преживели — ви сте у грофу Еберхарду изгубили старога пријатеља " рече Краљ. „Мени је он и после смрти остао што је био и за живота," одговори Гунтер. Краљ се у себи јако љутио. Он се према томе човеку сасвим пријатељски показао, запитао га за догађај из његова прпватнаживота, и он је непрестано остао онако затворен. Стара зловоља пробуди се у Краљу противу овога човека, који је усред немирнога живота остао свагда миран. Он милостиво отпусти лекара, али кад је овај отишао, гледао је намрштено за њим. Једно сећање, са којега му образи зацрвенеше, натера га да предуз.ме нешто друго. Њему је јасно постало, да је основа свему његову грешењу у томе, што се неко трећи ставио између њега и његове жене. То не сме више бити. Он не хте више испитивати лекара о мишљењу и осећајима своје жене, нека му она сама све то каже. Он осећаше дубоку наклоност к њој и знао је, да је он ње опет достојан, јер је он много у самоме себи савладао. Краљ позва к себи прву дворску госпођу. Од онога жалосног дсгађаја Краљ је виђао пред собом само људе, пред којима тако што лако се прима, једва се и додирује; сада је први пут опет била пред њим жена, и то жена, која је умела да унесе духа у