Otadžbina
НА ПРЕСТОЛУ
85
»Мени је то појамно." »Дозволите ми само још нешто да кажем. Ту, где сте ви и куда ме ви хоћете да одведете, мислим — не, ја видим, ја знам, да је тамо горе вечити мир, али је и самоћа и хладно; мени се стеже срце као да ме носе балоном у разређени ваздух, и као да се све више избацује терет. Ја не анам, како да се изразим. Ја не разумем, како се може човек волети, и опет га из далека тако гледати, као игру природних сила. Тамо горе престаје сваки звук и сваки лик.'< »Извссно, Всличанство, има један свет мисли, у коме престаје чувење и виђење: тамо се само мисли и ништа више. к »А зар то није мишљење из смрги у живот'? Је ли то што друго него манастирско самоубијање ?" »Са свим на иротив. Тамо се љуби смрт или је бар узаосе јер ће после н>е настасти правп живот. Ја нисам од оних, који одричу други живот; ја велим само с мојим учитељем: знање је наше зпање о жнвоту а не о смрти, а где моје знање престаје, престаје и моје мишлење. Наш рад, наша љубав, припада садашњем животу. II пошто је Вог у овоме свету, у свему што се у њему налази, зато нам ваља то божанство у свему да ослободимо. Закон љубави треба да влада. II што је природни закон у стварима, то је морални закон и право у људима." »Ја не умем у томе да се наћем, како ви божју снагу у милионе делова разбијате. Кад се какав камен у комадиће разбије, сваки је комадић опет камен ; али један цвет, кад се раскида, ниј е више цвет к . »Онда примите ову слику, ма да у истини ни једна слнка није довољна. Цео свет и сви живи створови на њему — сви они нису подељени, они су сви Једна целина, они су, у мислима узето, онај цвет, из које божја идеја мирише, и мирис што излази, у цвету је и неодвојап је од цвета; дела свих песника, свих мислилаца, свих јунака јесу само такви мириси, који пролазе кроз простор и време. Ту се не дели у појединоме вечни дух, он је само као једннство у целом свету, у сваком бићу, свакој ћелијицп у дрвету, у цвету. Ко у бесконачности стоји као мислилац, видп свет као велики цвет, из којега мирише божја мисао." Краљица је дуже времена обема рукама покрила лице. Гунтер изиђе из одаје. 16. Краљ се вратпо из лова. Бављење у брдима освежило га је, уз то у његовој души беху оживеле нове мисли.