Otadžbina

90

Н А ПРЕСТОЛУ

љица да изађе из њених садашњих заблуда, и с тога ми ваља знати, шта јој се казује и како јој ое ствари представљају.® »То је баш оно, Величанство, к о дговори г-ђа Леони, и пош го је понова замолила за извињење, нарочито ако не умедне лепо да каже, исприча она, како је лични лекар говорио о постајању блата на улици, како се чиста капљица из облака меша с прашином на улици, затим да је било речи о вајарству, о орељефу и барељефу. Г-ђа Леони умела је да д& извештај у коме није било никакве везе, али краљу је било доста, он је разумео. 18. Сутра дан краљ је поручио својој супрузи, да жели с њом да говори. Он похита к њој. Они обоје беху сами у соби. Краљ хтеде, да загрли своју супругу. Она га замоли, да седне на диван. »Како хоћеш,« рече он благим тоном ; он беше одлучен, да њезину душу задобије отвореношћу и љубављу. »Хоћеш ли прво ти да говориш, или ћу ја?" запита он после неког времена. Она се трже од његова звучна гласа. Она виде његов свеж изглед и постаде још блеђа. Она метну руку на срце. Не могаше још да говори. „Добро, онда ја да говорим. Матилда! Ми смо једно друго истински волели. Ја признајем отворено, ја сам љуто грешио, огрешио сам се о тебе и о друге. Али .ја те молим : веруј у мој искрени повратак и немој бити маловерна.« »Не маловерна ? Да, да, знам ја то ! Ви узвишене душе, вама је морал само тесногрудост ; ви сви имате велико срце, које може цео свет обухватити, а ја сам само ограничено створење, ах, тако ограничена !« ,,Матилда, не говори тако, ја те нисам хтео вређати." »О не, ти ме ниси хтео нређати, извесно не, никада - « »Матилда, то није онај тон, у коме ћемо ми наћи чист акорд. Захтевај од мене што хоћеш, за знак мога повратка. Ти имаш права на то. Ја ти се заклињем —« »Не заклињи се ! Ја те жалим. Ти немаш ништа, чиме би се заклети могао. Закуни се дететом својим — поред колевке тога детета ти си са њом мењао погледе и речи невере —" »Будућност треба да заглади све што је било. к