Otadžbina

Н А ПРЕСТОЛУ

»Добро. Објави краљевску поруку: цео свет, а пре свега моја супруга нека заборави, да је некада живела нека гроФица Ирма ? То је краљевска воља.« Краљ зачуђено погледа своју супругу : је ли она то осетљиво створење? Шта је то од ње постало ? »Остави мртве на миру," једва изговорн он. »Али мргвп не остављају нас на миру, Она ме гледа из твојчх очију, она ми говори из твојих уста, она ме додирује твојом руком, јер твоја рука, твоја уста, твоје очи беху њене.« »Мени не остаје ништа друго него да се уклоиим, докле к себи опет дођеш.« »Не, остани, ја сам са свим присебна. И.ш онда нзћеш да ме слушаш ?« »Ја те слушам,« рече краљ и опет седе. „Говори." вОнда знај: ти си уништпо једно светилиште, у коме си ти био обожаван као нико лепше н искреније на свету. То ти ја смем сада рећи, јер храма нема више, и јер и ти ниси више у њему. Ја хтедох бити с тобом сложна у свему, у сваком даху, у свакој речи, у сваком погледу, хтедох да нам је заједнички поглед у оно што је најузвпшеније. С тога хтедох да ти жртвујем своју веру —« »Ти хоћеш да кидаш? Онда помисли: жртву, коју си ми хтела учинити, ја нисам од. тебе тражио ; за мене би то био терет. О каквој жртви овде не може бити речи. <( »Лепо, ја нсћу вигпе на то да мислим. Хтела сам само да ти кажем, да је то, што ја држим за жртву, постало у твојим очима слабост. Нећу више о томе да говорнм. Али ти се с мојом пријатељицом, са оном кој> сам за такву држала, живео у неверству. Ја знам, шта се збива у свету. Штајгенекова, коју је твој отац—« »Не вређај мога оца! Мени можеш казатп што хоћеш — само ми оца не вређај." »Ја га не вређам, ја га поштујем. Он је, према теби, био моралан и чист, од њега беху далеко лаж, обмана и издајство." »Ама ко то говори овде ?« прекиде краљ. »Је ли то моја жена, је ли то краљица, што такве речи казује ?" »То нису моје речи, оне и не требају то да су, ти си ми их изнудио. Ипак — не кошкајмо се око речи. Твој је отац био наклоњен једној странкињи, коЈа овде није живела, која његову жену ниЈе познавала — то се зове морал и врлина према ономе што си ти чинио..., »Ти си прекршио веру с мојом пријатељицом, с оном која је свакада уз мене била. Ми говорасмо, ми мишљасмо заједно о Богу, о љубави, звездама, дрвету и брегу и долнни, ми смо заједно гле-