Otadžbina

на престолу

95

који она једва је хтела чути, говорио је њој: и он ће сад овамо доћи. Она је чула, како је крал> наредио. да му већ данас донесу принца. Она је дуго чекала, љуоила је ручице детиње и освртала се чешће, да ли му отац не долази. Он не дође. Краљ је седео у свом кабинету и држао угрејано чело. Он се нашао на одлучпом обрту свога живота, сада не треба да га савлада и лични душевни јад. Он се ка.јао, и сад је доста. Он се одлучио да се промени, то је вшне него доста. Нашто оптуживање и кажњавање? У њему се појавн велчка љутња на жену. Она му изгледаше тако ситна и осветљпва. — Не — ситна не! У њој је велика моћ, коју није у њој слутио ! Он осећа тежак грех, што је такву жену омануо. У њему има још нечега, што хоће да види ка^ну као увреду његовог узвишеног положаја. И у овом разорењу његовог личног бића да се самога себе одрече, да живот са свим изнова створи ? Само помирљиво п задовољно срце може утицати помирлд-шо и задовољио. Пркос и зловоља хоће да га наговоре, да напуети отпочети повратак; овај повратак неће умети удостојитн његови ближњп, његова жена. Тако је он седео дуго замишљено. На послетку он се подиже и на његовом се лицу указа израз пркоса и чврстоће. Он се одлучио, да изврши добро без признања, шта више макар га рђаво тумачили; његова најбоља снага истиче се свесна победе: сам он а и ради своје части он ће извршнти оно, што је он познао као истинито, и ова срећа нека му буде замена за изгубљену срећу у љубави.... У вече беше велико примање па двору. Заручење принцезе Ангелике с кнезом Арнолдом званично се светковало. Краљица се појави испод руке са својим мужем поздрављајући на све стране љубазно. Она је изгледала нешто слаба, али опет зато лепа. Нико није опазио ма што од раздора краљевскога пара, као што се није мриметило ни то да на руци кравевој нема нрс.тена. Краљ је с всликим савлађивањем говормо поверљиво краљици, а м она је њему тако исто одговарала. Али њој се чешће јчинило као да јој ваља запитатига: Зар није ништа било ?