Otadžbina

Б О М А Р Ш Е

се деле само неколико пута у години, на велике празнике ! Јесу ли залутала, вратиће се на пут ; јесулипогрешила, искрено кајање прати устопице погрешку. Не знам зашто је тако, али је тако; често сам видео. Младога је Карона спасла строгост очева. С почетка збун>ен, у чуду, пресгрављен, покушао је живети ван куће, ручајући можда и конакујући с времена на време код познаника свога оца, а оно друго време проводећи како је знао и могао. Али му се убрзо тај живот учини страшним. ужасним ; на љегово кумљење и преклињање, кућњи се пријатељи заузеше код његова оца, и стари Карон, иосле подужег опирања, одговори најзад на покајно писмо свога сина. „Прочитао сам, пише му, два пута ваше последње писмо. Г. Котен ми је још показао и писмо које сте њему писали. Нашао сам да су паметна и разборита; са осећањима која у њима казујете био бих нанредно задовољан да је у мојој власти вероватп у сталност њихову. Али на вашу велику несрећу. ви сте савршено изгубили моје поверење.... Ипак, пријатељство, уважење којеимам према оној тројици поштованих пријатеља којима сте се ви обратили, благодарност коју им дугујем за велике доброте њихове према вама, изнудили су пристанак против моје воље и ма да сам био потпуно уверен да има четири вероватноће за једну да ви своја обећања не ћете одржати. И сад, сами разумете каква би страшна несрећа била за вас и ваш глас, кад бисте ме и по други пут прин-удили да вас од куће отерам!" Под оваквом би се руком и челик савио ; под оваквом је руком сласт савити бунтовничку главу своју. «Господине и многопоштовани оче, одговара на ово писмо Бомарше. 1 ј Пристајем на све ваше услове, с тврдом одлуком да их с божјом помоћу испуњавам. Али, како ме срце боли кад се сетим оног времена кад ниједна од ових Формалности није била потребна да ме опомиње на моје дужности! Право је да претрпим понижење које сам ') II једио и друго писмо у'Л омени, I, 73—7 6.