Otadžbina

Б ^2 г ^д * 1инд СЕ1_0У1С БОМАРШЕ'). (1732—1799). Као што каже Паскал (који је, кад је требало. осим дубине, имао и духа): „последње што човек нађе кад узме нешто да пише, то је почетак». Непријатна истина једна, али истина: ја ево у овом тренутку још не знам како ћу да почнем ове редове, и ако потпуно знам шта имам у њима да кажем. Могао бих, попгго је данас све више и више обичај изићи одмах пред читаоце с тасима и таламбасима, и шумно изнети своју шарену робу на пазар, почети их овако: — Око \ 748 године, у једној од оних уских али живих трговачких улица старога Париза, за стакленим излогом једнога саџијског дућана, проводило је своје дане једно живо, интелигентно момче, учећи се саџилуку у свога оца мирнога грађанина Карона. Отац непознат, сип још непознатији , обоје са мало , са нимало изгледа да ће им у тадашњем Француском друштву, сазиданом иа слојеве јасно, строго обележене (ви знате да је то манија сваког века констатовати овај Факат 1,од свога претходника), испасти за руком да икад изађу из јског круга свога еснаФа... 1 Скуиљеиа дела ( пза. у седам књига од 1809); Позоришнн дела, 4 књ. (нзд. с!'Неу1П е1 Магезсо*, 1809 — 1875); Мемоари (изд. ОагпЈег). Ј^отепге, ВеаишагсћаЈз е1 8оп кетрз, 2 књ., 1856 (прва велика и најлепше наппсана биограФија његовв,). ВеНеШегт, ВеаитагсћаЈв, еЈпе ВЈо§гар1и'е, 1886 (богата документима). 1.лпШћас, ВеаатагсћаЈв е1 зез оеиугез 1888. СисИп (1и 1а ВгепеИегге, Н)б1оЈге <5е Веаитагсћа18 (сачувана у рукопису, и тек лањске године штампана). $а'ш1е-Веисе, 1'аизег1ез с1и 1ипЛ, VI. књига. отаџбинл књ . ххш, св. б9-та 1