Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

575

да сараните у канцеларијском раду. Али смем ли вам попудити председннштво Академије? — Молим најпокорније Ваше Величанство, да ме не сматра за неблагодарног човека, али ја сам се одлучио да се више не враћам у бурни свет. Осем тога — и ово није Формалистичка скромност, него је моје искрено убеђење — дугогодишња лекарска пракса учинила је, те сам се толико удалио од строге науке. да не бих могао с чашћу заузимати положај, који сте ми тако милостиво наменули. Ја молим Ваше Величанство, да ми дозволи, да ово неколико дана које ми остаје да живим, ироведем у самоћи. Ја сам постао књижевник и хоћу то да останем ! — Био бих срећан ако би хтели да вам дадем слободу да исказујете своје мисли без икаквих обзира. — Ја знам Величанство, и ево се користим том дозвољеном безобзирношћу да речем: како дата слобода није права слобода. Ја бих на високом државном положају морао водити рачуна од Вашега Величанства и од државне администрације, којој је сада мој зет на челу. Дозволите ми Величанство да останем само књижевник и ништа више ! Краљево се лице иомрачи. Он је учинио све што је могао да томе човеку делом покаже како би .желео да заглади неправду коју М У је учинио, а он је опет тврдоглав као што је био. Зар тај човек тражи да му краљ каже: кајем се, опрости? Оштра једна реч беше већ Крал.у на врх језика, он је прогута. Гунтер је брзо в.1део шта се у Краљу кува, и поштовање према томе са свим другачем човеку који стајаше пред њим, заблиста радошћу у његовим очима. Краљ још ни једном речи не беше поменуо Краљицу, н ако би врло природно било да је њеног дугогодишњег личног лекара запитао како му се чини њено здравље. Баш Гунтер хтеде о томе повести реч, кад Краљ намрштено упита: — Да ли сте ви икад у животу учинили штогод за што сте се доцније кајали? — Величанство, ја се зовем Вилхелм Гунтер, све што сам постао и што имам то сам освојио на тешкоме нуту, на коме сам често посртао. Био сам млад, сад сам стар и увидео сам, да свакоме буде по заслузи ! — Зар је и вама учињено по заслузи ? — Са свим Величанство. Влагодарим што ме за то упитасте. Дозволите ми дакле да признам, — оно што ћу рећи не може имати ни трага огорчености, јер ја кад констатујем један Факт, ја говорим о њему објективно као о свакој природној појави. Да, Величанство,