Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

оно што се мени догодило, било је са свим право. Ја сам у најмилостивијој Форми пао у немилост Вашег Величанства, и ја сам то заслужио ! — Нисам то мислио, напротив.... — Дозволите Величанство да саМ слободно докажем да је то била правда. У једном догађају веома жалосном, ја сам моју дужност као човек, као пријатељ и као слугд, Вашега Величанства рђаво разумео. — Ви ? упита Краљ. — Да, ја. Што ми је намера била добра, то ме не може извинити. Вити добар то је наша наклоност, али бити паметан то је дужност. Ја сам тада покушао да подигнем Њено Величанство на такву висину, са које би јој ситни догађаји живота изгледали ништавни и лако сносни. То беше тешка заблуда. Требало једа сам избегавао свако уплетање и.ш да сам покушао да изравнам најближи сукоб. Право је било што сте ме уклонили, а уједно сте тиме и Краљици једно добро учинили. Одвојена од сваког утицања, па и од пријатељског, она је морала потражити ослонда у себи самој, и она га је нашла ! У Краљевом оку заблиста влажан сјај. Он положи леву руку на срце. изгледаше да се једнамисао, једна реч отима на више, коју он не би хтео да изусти. — Ја сам срећан — рече он најзад — што сам у животу срео људе као што сте ви и наш Бронен. Оно што смо, то је мањим делом из нас вамих, то је поглавито — било свесно или бесвесно, дело оних са којима смо у друштву ! Краљ дохвати руку Гунтерову а Гунтер дубоко уздахну. Херојско самодржавно госпоство Кра.вево беше нобеђено, то доказиваше Краљево соиствено признање. — Тата! — зачу се са терасе детињи глас, којп се разлегао кроз свежи планински јутрењи ваздух — тата ! Обојица се осврнуше. На тераси сеђаше Краљица окружена дворским госпођама и господом. Она је забринуто гледала како се шећу Краљ и Гунтер и како често застајкују. Шта ли се разговарају? Зар ће и ови лепи дани да преседну због оног старог још не покајаног греха? Кад Краљица најзад виде како Краљ дохвати Гунтерову руку и дуго задржа у својој, она нагло устаде, узе принца те га пољуби, подиже га себи у наручја и рече му — Викни: Тата! Краљ и Гунтер се вратише и дођоше на терасу, и милина беше погледати у њихова ведра лица. Краљ пољуби руку Краљици и она први пут после толико година, притиште своју руку уз његове усне.