Otadžbina

АНА КАРЕЊИНЛ РОМАН -ЛАВА ТО^ЛСТОВА (Наставак) 6. Кнегиња Бетси није дочекала крај последњег чина, него оде из позоришта. Једва што је успела ући у своју облачионицу, тек што је посула своје дугачко бело лице прашком („пудром«) и обрисала, тек што се спремила и што је наредила да донесу чај у велику собу за госте, а већ стадоше каруца једна за другима заустављати се пред њеном огромном кућом у Великој Морској улици. Гости силажаху на широком уласку, а дебели вратар, који је преко дан иза стаклених врата читао новине, колико да га виде они што пролазе, отвараше сада грдна врата нечујно, пропуштајући норед себе оне што долажаху. » Готово у један исти мах домаћица са зачешљаном косом и освеженим лицем на једна врата , и гости на друга уђоше у дворану са тамним зидовима, меким ћилимима и јарко осветљеним столом, застрвеним белим чаршавом, који је бљештао од свећа, сребрног самовара и прозрачног иорцеланског посуђа. Домаћица седе за самовар и скиде рукавице. Друштво се намести на столице, које су пренашали невидовни лакеји , и подели се у две групе. Једна беше око самовара и домаћице , а друга у противуположеном углу дворане. око лепе жене некаквога посланика, у црној кадиФеној хаљини, са црним танким обрвама. Разговор у обе групе, као што је свагда у почетку, колебао се, прекидао се доласком нових гостију, здрављењем, нуђењем чаја; очевидно су сви тражили о чему би проговорпли, на чему би се зауставили? — Она је необично лепа као глумица. Види се да је проучила Каулбаха — говораше некакав дипломат у групи госпође посланиковице — јесте ли видели како је само пала?.... — Ах, молим вас, да не говоримо о Нилзоновој. 0 њој се не може ништа ново рећи — уплете се дебела, црвена, плавокоса дама без обрва, у старој свиленој хаљини. То беше кнегиња Мјахка, која беше на гласу са своје простоте и грубога понашања, коју су због тога звали епГап1; Ђегпћге. Кнегиња Мјахка седела је у сре-