Otadžbina

618

КРИВИЧНА ДЕЛА

сматра за кривично, већ га узима као иступ и кажњава га по т. 4. \ 365. крив. закона. Као год што се позитивном радњом може извршитп убиство, исто се тако може убиство извршити нерадњом. Под нерадњом разуме се овде невршење онога, што је неком, по закону стављено у дужност. Нерадња се може уписати у кривицу само онима, који су по своме позиву или по закону обавезни да врше неку радњу. На пример апсанџија противно својој обавези не даје затворенику рану и овај умре од глади ; или мати или неко друго обавезно лице неће да подвеже новорођеном детету пупак, те ово због тога умре. Овака нерадња постаје само тако убилачка радња, ако оно лице, противу кога је нерадња управљена, нема никакве могућности да ту нерадњу осујети; за тим ако је она управљена била на извршење убиства и напослетку ако јеоно обавезно лице било у стању да своју обавезу испуни. Тако н. пр. син који је по закону обавезан да даје својим осиротелим родитељима издржање, престане према овима испуњавати своју обавезу, па родитељи умру од глади, ту се сину не може натоварити убилачка радња, јер су родитељи могли и путем јавне милостиње одржати живот. Али ансеник се не може ничим бранити од убилачке радње, коју апсанџија према њему нерадњом предузима. Мати неподвезивањем дечијег пупка може да проузрокује детињу смрт и ова нерадња биће убилачка радња, ј ер се дете не уме да брани од нерадње којом се врши убиство. Али ако се мати по порођају онесвестила или ако она не зна да је то нужно учинити, онда јој се нерадња не може уписати у кривицу. Невршење оних обавеза које се не оснивају на закону не може бити нерадња којом се врши убиство. Моралне дужности нису истоветне са законским обавезама. По томе се не може никоме урачунати у кажњиву радњу невршење нечега, на што није законом обавезан. Радња или нерадња нојом се врши убиство мора имати за последицу смрт, па да се дело квалификује као свршено дело убиства. Смрт може бити непосредна а и посредна последица предузете радње или нерадње. Ако је предузета радња непосредно проузроковала смрт, онда не постоји никакав други узрок смрти и тада је смрт непосредна последица убилачке радње. А ако је радња посредно проузроковала смрт, онда је осим оне предузете радње још неки узрок наступио и ова два узрока допуњујући један другог производе смрт и тада је смрт посредна последица убилачке радње. Онај други узрок који са предузетом радњом проузрокује смрт могао је да ностоји и пре извршене убилачке радње, а могао је постати тек после ње. Ако је тај други узрок постојао и пре извр-