Otadžbina

622

КРИВИЧНА ДЕЛА

право на поништавање истог. По томе човек са својим правом на живот може у толико по вољи располагати, што га може и поништити без да је за то икоме одговоран. Може се десити да некога притисну тако тешке прилике, да једини сиас налази у поништавању свог живота; па како сам није у стању да своме животу учини крај, он умоли другог да учини оно што овај не може. Убиство учињено у оваким приликама не може бити равно обичном кажњивом убиству, али не може потпуно ни да поништи кажњивост, јер ништа осим закона не може да овласти човека на убиство и по томе овака молба може бити само околност, са које се казна може свести на минимум, па и спустити испод минимума. Али да би овака молба важила као ублажавна околност, нужно је: а) да се убијени налазио у врло мучном положају; б) да му је било немогуће одузети сам себи живот, и тако да је умољени внше служио као срество ; в) да код учиниоца није било ни трага од зле намере, већ да је дело извршено из сажаљења. г) да је молба била озбиљна т. ј. да је управљена од пунолетног лица. Од озбиљне молбе разликује се молба малолетног лица, јер је ту озбиљност молбе у сумњи. Исто се тако од молбе разликује прост пристанак убијеног, јер код убиства по молби убијени ствара и износи мисао о убиству, а код простог пристанка извршиоц дела ствара и износи мисао, а убијени на то пристаје. Наш законодавац не спомиње нигде убиство по молби и ми држећи се изложенога гледишта налазимо, да се ова^ ствар у нас може расправити по нашим назорима. За доказ навешћемо наређење нашег крив. закона, где се у т. з. I 59. казује, да се има сматрати за олакшавајућу околност, ако је зло дело кривац учинио обузет чуством човечности. Убилачку радњу не мора увек да врши неко друго лице, но њу може да врши сам убијени, аа иаак да иостоји кажњиво убиство. Такав случај настаје онда, када неко примора неког, да се сам отрује или убије. У овом случају дело се битно разликује од обичног самоубиства, јер се ту убијени иротиву своје праве воље, под притиском туђим, убија, а при самоубиству он радњу врши својом вољом без туђег притиска. У првом случају постоји убиство. јер постоји зла намера код оног, који је вршио притисак и убиство се има приписати њему у кривицу; а код простог самоубиства не постоји туђа зла намера. 0 кажњивости самоубиства, кад је оно свршено дело, не може бити говора, јер је извршилац дела мртав. Али и са правног гледишта немамо основа да огласимо самоубиство за кажњиво дело. Самоубица вређа само своје право и у радњи ње-