Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

623

говој нема оне кажњиве зле намере, која се јавља код убиства. Он одузима себи живот или у нуном уверењу да му даљ.е не треба живети, или у очајању, или са каквих тешких прилика, а често и у несвесном стању. Убиство је свршено дело, чим је услед извршене радње или или нерадње наступила смрт оног лица, према коме је радња вршена. Ако извршена радња или нерадња, којом се ишло на убиство, или која је могла произвести убиство, није имала за последицу смрт, онда постоји само покушај убиства. На појам убиства не утиче иишта околност, да ли је смрт наступила одмах или тек после неког времена. Има неких законодаваца који одређују извесно време, за које треба да настугга смрт, па ако од дана учињене повреде до тога рока не наступи смрт, онда се делб сматра за тешку телесну повреду. У Француском крив. закону одређен је рок од 40 дана. Одређивање овако кратког рока погрешно је, јер се у практици показало, да су по нека лица, услед тешке телесне повреде, умрла тек после неколико месеци. Међу тим са очекивањем исхода нанесене тешке телесне повреде, може се судска расправа сувише одуговлачити. За то треба да постоји неки рок, али тај рок не треба ни да је одвише кратак ни одвише дуг. Да би се у овом погледу постигла правичност без одуговлачења судског поступања, ваљало би да сеусвоји да се у неком законом одређеном року сваки покушај убиства пред судом расправи као тешка телесна повреда, па ако после расправе повређени умре и докаже се да је смрт у узрочној вези са убилачком радњом, да се дело поново суди као убиство. На тај начин не би се одуговлачила судска расправа, очекујући на исход учитсене повреде, а и правда би се задовољила, јер би се дело судило онако као што јесте у самој ствари. Оптужени у оваком случају не би морао дуго лежати у притвору под истрагом, већ би у доста кратком року могао сачекати коначни судски претрес, на коме се толико пута дешавало, да је по неки оптужени нуштен као невин. Ово би ваљало нарочито усвојити за то, што поред главног оптуженог може бити по неколико споредних оптужених лица, од којих по неки без кривице лежи у притвору, али се до претреса судског не може ослободити притвора. § 4. Деооа убиства. Убиства се деле према постојању и величини противправне воље. Велики део правника дели убиства на хотична убиства са и без предумишљаја, на убиства- из равнодушности (у тако званом с!о1из тс1е[егтша1 :и8) и на нехотична убиства. Осим ове деобе постоји и деоба на обична и особена * (квалиФикована) убиства. Ова деоба